Početak 4. sezone počinjemo epizodom koja je prva u nizu retrospektiva delova iz ranijih epizoda sa segmentima koji su najznimljiviji.
Organizacija vremena i prostora za rad, Work and Life Balans, web sajt u službi vašeg posla, o preduzetništvu…
Uživajte!
Hvala na još jednom online kafenisanju!
Kada sam 2013/14. godine počinjala da radim od kuće, da gradim svoju preduzetničku priču i uređivala po prvi put svoju kućnu kancelariju, to je bila vrlo retka pojava u Srbiji, a mi čudaci koji smo svoj posao radili iz kuće ili stana nismo baš bili shvaćeni “za ozbiljno”.
Ipak, 2020-a je donela velike promene, pa je ono što je nekada bilo čudno, nemoguće i nejasno, munjevitom brzinom postalo sasvim normalno, prihvatljivo, poželjno, pa čak i neophodno.
Inače, rad od kuće je u naše zakonodavstvo unet još 2014, kada je usvojen Zakon o radu, a odnosio se na mogućnost da mladi bračni parovi koji stvaraju porodicu budu više vremena sa decom i da se tako utiče na natalitet. Ovu stavku u zakonu svakako sada treba proširiti i regulisati, a zanimljivo je da je pre nastanka Skype i Zoom poziva, NASA-in inženjer po imenu Jack Nilles postavio temelje modernog rada na daljinu (remote work) kada je 1973. godine osmislio termin telecommuting.
Mnogo pre nego što je moderni rad na daljinu postajao sve prisutniji kao što je to slučaj na početku novog milenijuma, određeni broj radnika u IBM-u radio je od kuće kako bi testirao efikasnost takvog rada. Ono što je započeto kao tim od pet radnika stiglo je na 2.000 do 1983. godine, a zaposleni call centra – koje su ionako sav posao obavljali putem telefona – imalo je mogućnost da to radi od kuće.
Prema nekim istraživanjima, 74% firmi planira premeštanje svojih zaposlenih na rad od kuće kao deo svojih planova nakon COVID-a. Inače, rad od kuće je u svetu zabeležio procvat od 115% u poslednjoj deceniji i nastaviće da raste u vremenu pandemije i postpandemije.
Industrijska revolucija karakteristična je po tome što su radnici po smenama naporno radili u fabrikama i takav rad je prisutan uglavnom tokom celog 20-og veka. Za razliku od toga, tehnološka revolucija sa pojavom prvih veb-sajtova devedesetih, imejlovima, Wi-Fi-jem, Zoom pozivima, smart telefonima, cloud tehnologija pružili su nam mnogo više mogućnosti u pogledu nezavisnosti u radu kao i vetar u leđa svima koji u sebi imaju preduzetnički duh.
Alati za timski rad poput Slack-a, MS Teams-a i sličnih, zajedno sa alatima za upravljanje projektima poput Asana-e, pružili su menadžerima i direktorima preduzeća jednostavne sisteme koji im omogućavaju efikasno vođenje timova bez obzira gde se nalaze.
Virtuelni zaposleni su sada sposobni da rade bilo koje radno vreme, gde god da se nalaze, a fleksibilnost u radu sve više postaje prihvatljiva, tačnije biva prednost pri zapošljavanju talenata i kvalitetnih kadrova.
Iako će manje-više sve kompanije morati da se prilagode radu na daljinu prateći pandemiju, a i period posle nje, postojaće razlika između:
Ove prve nemaju određenu lokaciju i mesto za office već svi zaposleni rade na daljinu. S druge strane, remote-friendly kompanije prilagođene su radu na daljinu, ali su i tradicionalno organizovane sa kancelarijama na fiksnim lokacijama i timovima koji dolaze na posao, mada su prilagođene tako da zaposleni mogu raditi od kuće sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Istraživanje iz 2014-e koje je objavio Harvard Business Review, a koje je sproveo Nicholas Bloom, profesor na Stanford University-ju i ko-osnivač programa “Productivity, Innovation and Entrepreneurship” na Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja, sa svojim studentom James Liang-om došao je do rezultata da:
Zadržavanje kvalitetnih radnika sve više zavisi od omogućavanja fleksibilnog radnog vremena i mogućnosti rada na daljinu, kada je to moguće sprovesti u delo. Takođe, “radnici na daljinu” su mnogo angažovaniji od onih koji “zaglave” u kancelariji pet dana u nedelji radeći, često i prekovremeno. U stvari, oni koji provode 60-80% svojih radnih sati radeći od kuće tokom tri ili četiri dana u nedelji, mnogo više urade od onih koji sve vreme provode na radnom mestu u firmi.
Statistike pokazuju da se većina ljudi koji pređu da rade na daljinu nikada više ne požele da rade drugačije. Čak 90% “radnika na daljinu” namerava da nastavi da radi tako do kraja svoje karijere, a njih 94% podstiče druge da rade isto tako.
Kada sve navedeno uzmemo u obzir biće neophono da sebi napravimo radni prostor kakav nam odgovara, ne bi li se dobro osećali u svojoj kućnoj kancelariji.
Autor: Marija Trifunović
Izvor: ORIGINAL MAGAZIN
Naslovna slika: iz lične arhive
Kada sam 2013, 14 godine počinjala da radim od kuće, počinjala da gradim svoju preduzetničku priču i uređivala po prvi put svoju kućnu kancelariju, to je bila vrlo retka pojava u Srbiji, a mi čudaci koji smo svoj posao radili iz kuće ili stana nisamo baš bili shvaćeni „za ozbiljno“. Ipak, 2020-ta je donela velike promene, pa je ono što je nekada bilo čudno, nemoguće i nejasno, munjevitom brzinom postalo sasvim normalno, prihvatljivo, poželjno, pa čak i neophodno.
Inače, rad od kuće je u naše zakonodavstvo unet još 2014, kada je usvojen Zakon o radu, a odnosio se na mogućnost da mladi bračni parovi koji stvaraju porodicu budu više s decom i da se tako utiče na natalitet. Ovu stavku u zakonu svakako sada treba proširiti i regulisati, a zanimljivo je da je pre nastanka Skipe i Zoom poziva, NASA-in inženjer po imenu Jack Nilles postavio temelje modernog rada na daljinu (remote working) kada je 1973. godine stvorio termin telecommuting. Mnogo pre nego što je moderni rad na daljinu postajao sve prisutniji kao što je to slučaj na početku novog milenijuma, određeni broj radnika u IBM-u radio je od kuće kako bi testirao efikasnost rada na daljinu. Ono što je započeto kao tim od pet radnika na daljinu popelo se na 2.000 do 1983. godine, a zaposleni call centra – koje su ionako sav posao obavljali putem telefona – imalo je mogućnost da to radi od kuće.
Prema nekim istraživanjima, 74% preduzeća planira premeštanje svojih zaposlenih na rad od kuće kao deo svojih planova nakon COVID-a. Rad od kuće je u svetu zabeležio procvat od 115% u poslednjoj deceniji i nastaviće da raste u vremenu pandemije i postpandemije.
Kako će se rad od kuće u okviru kompanija regulisati, to ćemo još da vidimo, a za sve vas kojima je svakodnevica rad od kuće ili tek planirate da radite tako, ova podcast epizoda će vam koristiti da preuredite svoj radni prostor i učinite rad od kuće kvalitetnijim.
Ovde je i blog post iz 2017-te koji sam spominjala u epizodi vezano za kućnu kancelariju.
Hvala na još jednom online kafenisanju!
Koraci u svakodnevici koji nam dane čine boljim je epizoda koja se nastavlja na predhodnu podcast epizodu u kojoj sam pričala o važnosti rada sa koučem, mentorom ili savetnikom kada imamo nedoumice, zaglavljenost ili nam jednostavno treba podrška. U ovoj pričam o tome šta mi možemo da uradimo kako bi nam svaki dan bio što je moguće ispunjeniji i uspešniji.
Prethodna podcast epizoda je OVDE
Hvala na još jednom online kafenisanju!
Fenomenalno je to što nam brojni alati, Google Analytics i drugi plaćeni i besplati pomažu u tome da samo u par klikova možemo da pratimo statistiku posete našeg sajta. Ali jedna od situacija koja nam nikako ne ide u prilog čak i ako znamo da rastumačimo Google Analytics izveštaj za protekli mesec jeste kada ne kapiramo samu suštinu nekog posla i kontekst u kome se posluje. Često se dešava da se vodimo samo opštim „pravilima“ za koja smo saznali od nekog YouTube eksperta, a zapravo uopšte nisu primenljiva na naš biznis. U tim situacijama nas sva ta silna analitika, brojke, izveštaji mogu odvesti u pogrešnu stranu i ka pogrešnim potezima.
Jedna od najčešćih grešaka u tumačenju analitike je kod podatka pod nazivom Bounce Rate. Ovo ne pišem kao ekspert za tu oblast, već kao korisnik Google Analytics alata sa solidnim znanjem na tu temu koji je pravio puno grešaka i bio u zabludi puno puta, pokušavajući da rastumači taj glomazni izveštaj koji mi Google Analytics šalje na email počekom svakog meseca za prethodni mesec.
Ako možda ne znate, Bounce Rate je podatak koji pokazuje vreme zadržavanja na web stranici od dolaska, pa do odlaska, bez aktivnosti ili pokušaja prelaska na neku drugu stranicu istog sajta. To je situacija kada osoba dođe na web stranicu i bez da klikne na neki link i zadrži se na njoj, ubrzo ode sa nje. Ona dovodi do povećanja stope Bounce rate-a i u mnogim slučajevima može biti alarm za uzbunu, jer može značiti:
U ovim slučajevima će gotovo sigurno vaš Bouns rate biti visok i trebalo bi pozabaviti se time da li je sve ok sa vašim sajtom. Ali, informacija da je Bounce rate visok može da znači da je to zapravo fenomenalan podatak, jer je vaš potencijalni kupac zapravo na vašem sajtu odmah dobio informaciju koju je hteo i zato je napustio vašu web stranicu vrlo brzo nakon toga, a to je sjajna vest, zar ne? U vremenu kada nam je pažnja svedena na 2-3 sekunde vremena, to je zapavo dobra stvar.
Ako vam je cilj da posetilac sajta pogleda što više stranica i da se što duže na njima zadrži kao u slučajevima, na primer oglasnika ili e-commerce sajta sa artiklima koji prodaju namirnice za standardnu nedeljnu porodičnu kupovinu, onda je podatak o visokom Bounce rate-u ne tako dobar i tada treba krenuti sa koracima koji će to promeniti. Ali, ako je vaš posetilac sajta došao na vaš, na primer On-Page sajt, u par sekundi skrolovao celu stranicu i video da je pronašao baš to što mu treba i napustio je, pa to je odlična vest, bez ozbira što je Bounce Rate visok i vreme provedeno na sajtu kratko.
Sjajni Miroslav Varga, stručnjaka za Google oglašavanje i najstariji Google Certified Trener na našim prostorima rekao je jednu sjajnu misao:
„Potrebno je uvesti još neku metriku da bi razumeli da li nam je Bounce rate dobar ili loš. Ljudi ne znaju sa kojim bi pomoćnim stvarima mogli izmeriti da li u onome što oni tumače ima ili nema istine. Da li je ta priča ispravna. U našem poslu taj posao radi Data Analyst i to je jedno od najtraženijih zanimanja. To su ljudi koji na temelju brojki koje vide analiziraju stanje i kažu „ovo ne valja“ ili „ovo je super“. Od silnog broja metrika koje se dogode, kada otvoriš Google Analytics može da izgleda kao šarena laža, jer tu ima svega.“
Ono što treba da imate na umu je da nikad ne optimizujete svoju web stranicu da biste smanjili Bounce rate, već da biste ostvarili rezultate koje želite, povećali prodaju, čitanost, preuzimanje materijala, ostavljanje podataka u kontakt formularu, jer to je vaš cilj, a prateći alati i podaci koje dobijate su samo tu da vam pomognu da to ostvarite.
Naslovna slika: Myriam Jessier sa sajta Unsplash
