Kutija imena, lica, uspomena i reči

Kutija imena, lica, uspomena i reči

od strane | 2021 | PISANJE

Nedavno sam u jednom razgovoru izgovorila rečenicu da ne želim nikoga da zabavljam. Da zvučim i izgledam fabulozno samo zato što to neko od mene očekuje. Po merilima koje je postavio “tamo neko”.

Imam kilometražu iza sebe koju svakog dana sve više poštujem i uviđam koliko mi je važna. Koliko mi je pomogla da stignem tu gde sam sada i baš zbog nje znam da kada “zaškripi”, potražim i pretresem svoje unutrašnje fioke, skinem prašinu sa ranijih iskustava i osvrnem se oko sebe da vidim znakove pored puta.

Da svega toga nema, bauljala bih kao pogledom po napisanom tekstu u koji gledam satima i u njemu uzaludno tražim slovne greške koje jednostavno ne uspevam da vidim.

Ali ono što vidim da su mi moje godine “donele” jeste veliku kutiju punu slika koju sa radošću gledam. Na nekim slikama lica više ne mogu da se setim čija su, a ni koje ime im je dodeljeno rođenjem. Ima i onih čija lica vrlo dobro znam, ali imena su negde nestala u magli prohujalih godina. Puno je lica i imena koje vrlo dobro pamtim, ulaze mi u život kroz sećanja, a ima i onih koja ulaze kroz vrata, kroz susrete i danas.

Ta kutija kada je otvorim probudi uspomene i događaje kroz koje sam već proživela. Koje samo treba da vratim sebi u svakodnevne misli onda kada mi zatrebaju. Skrenu mi pažnju da je nešto dobro, i da to već znam. Kažu i da nešto nije dobro i daju znak za oprez. Tada mi šapnu “ma, šta će ti to”, “to si već videla i prošla” ili “okreni se oko sebe, čeka te nešto novo i bolje za tebe”.

Ta kutija je moja riznica. Moja luka u koju se vraćam, a ovi nizovi reči konak u kome odmaram svoj um pišući ono što drugi nemaju vremena niti snage da čuju. Užurbanost, brda i brda informacija, tinjajući strah i zatvorenost doveli su nas do toga da se više ne čujemo. Da ne razgovaramo, već da iz sebe izbacujemo rečenice, prekidajući jedni druge u pauzama uzimanja vazduha.

Zato je kutija tu da se važno ne zaboravi i nevažno zaboravi.

Zato su reči moćan alat progovaranja.

Autor: Marija Trifunović
Izvor: Original Magazin
Naslovna slika: Jason Leung sa sajta Unsplash

Koja je razlika između SAJTA i BLOGA i šta je bolje ZA VAŠ BIZNIS

Koja je razlika između SAJTA i BLOGA i šta je bolje ZA VAŠ BIZNIS

od strane | 2020 | PISANJE

Ponekad od svojih sagovornika, kada pričamo o poslu čujem pitanje:
“Pa, koja je zapravo razlika između sajta i bloga?”
A još češće:
“A šta je bolje imati od ta dva?”

Čim ste kliknuli na naslov ovog teksta, onda verujem da su i u vašoj glavi ova pitanja. Zato je najbolje da krenemo redom i da prvenstveno razumemo ove termine, mogućnosti koje nude ova dva tipa veb prezentacije i da sagledamo njihovu primenu, koristi i prednosti.

Šta je blog

Blogove obično vodi pojedinac ili mala grupa ljudi pišuću na različite teme, deleći koristan i informativni sadržaj, važnost bloga prepoznale su i mnoge korporacije. Blog može biti na zasebnom domenu i činiti nezavisnu veb prezentaciju, a može biti i deo veb-sajta kao zasebna stranica.

Zanimljivo je da se na blogu sadržaj predstavlja obrnutim hronološkim redosledom, tačnije sadržaj novijeg datuma se prvo prikazuje, a za njim i preostali koji je starijeg datuma. Sadržaj bloga može da bude pisani, audio, video, foto sadržaj, a naziva se Unos, Objava ili Blog Post. Na nekim blogovima, ispod blog postova videćete odeljak za komentare gde posetioci mogu da objave svoj komentar.

Istorija blogova iliti kako je sve počelo

Blogovi su nastali iz dnevnih novina i časopisa koristeći internet kao mesto gde će biti objavljeni, a sve se to dešava sredinom 90-ih. U to vreme su korisnici interneta već pokretali svoje veb-sajtove na kojima su redovno objavljivali novosti o svom životu, razmišljanjima i komentarima na društvena dešavanja.

Termin veb log (web log) prvi put je korišćen tokom kasnih 90-ih, pa je kasnije postao „weblog“, zatim „we blog“ i na kraju samo „blog“.

Zbog sve većeg broja takvih veb stranica, počelo je da se pojavljuje nekoliko alata, koji su imali za cilj da olakšaju objavljivanje online časopisa i blogova. Ovi alati pomogli su u popularizaciji blogova, a njihovo korišćenje bilo je dostupno korisnicima koji nisu baš tehnički mnogo vični.

Sada već daaaaavne 1999. godine pokrenuta je popularna blog platforma Blogger.com, koju je Google kupio početkom 2003. godine. Na njoj su mnogi počinjali da pišu svoje prve blog postove, a jedna od njih sam i ja.

Sajt ili Blog

Iste godine, WordPress je objavio svoju prvu verziju kao platformu za blogove u maju 2003. Kao što možda već znate, danas je WordPress najpopularnija svetska platforma za blogove (a i veb-sajtove) na kojoj se nalazi preko 30% svih sajtova i blogova na Internetu.

E, pošto smo objasnili šta je blog, i malo pogedali u retrovizor da kroz istoriski osvrt od nekih dvadeset – trideset godina sagledamo koji su bili počeci blogovanja, vreme je da odgovorimo na pitanje:

Koja je razlika između bloga i veb-sajta?

Osnovna razlika između bloga i ostalih vrsta veb-sajtova je ta što se blogovi redovno ažuriraju novim sadržajem, koji se prikazuje obrnutim hronološkim redosledom.

Tipični veb-sajtovi su statične prirode gde se sadržaj organizuje na stranicama, znate već Početna, O Nama, Usluge, Kontakt i slično i ne ažuriraju se tako često.

Sa druge strane, blog je znatno dinamičniji i obično se češće ažurira. Tačnije, tako bi trebalo. Učestalost objavljivanja se razlikuje od blogera do blogera, tako da objava može biti nekoliko puta nedeljno, jednom mesečno, zavisi kako kod koga.

Kao što sam već spomenula, blogovi mogu biti deo većeg veb-sajta. Često firme imaju odeljak Blog gde redovno kreiraju sadržaj kako bi informisali i edukovali svoje kupce.

Jednostavno rečeno, svi blogovi jesu veb-sajtovi ili deo veb-sajtova. Međutim, ne mogu se svi veb-sajtovi nazvati blogovima.

Na primer, moj sajt je i blog i veb-sajt. Sadrži sve strandardne stranice koje ima veb-sajt koje su u tzv. ne-blog formatu, ali ima i blog stranicu gde se redovno objavljuju blog postovi koji su u potpunosti u blog formatu.

Blog ili veb-sajt – Šta je bolje od ta dva

Kao početnik, možda se pitate da li je bolje pokrenete blog ili veb-sajt, jer ne znate šta je bolje. Pa, da budem iskrena, odgovor na ovo pitanje zavisi od vašeg cilja i onako šta vi smatrate da će pomoći razvoju vašeg biznisa.

Mnoga mala preduzeća širom sveta imaju strandarne veb stranice (veb-sajtove) sačinjene samo od stranica i bez bloga. Takvi veb-sajtovi su često napravljene samo da bi informatisali o osnovim stvarima vezanim za to konkretno preduzeće, organizaciju ili pojedinca. Nešto kao katalog na netu.

S druge strane, sve više firmi, organizacija i pojedinaca shvata potencijal bloga u svojoj marketinškoj strategiji. Svojim veb-sajtovima dodaju zaseban odeljak bloga i koriste ga za dobijanje više poseta sajtu, grade kredibilitet i povećavaju broj kupaca i klijenata.

Koja je razlika između Blog postova i Stranica

Pošto smo pomenuli da je WordPress najpopularnija platforma za blogovanje i kreiranje sajtova i vrlo moćan sistem za upravljanje sadržajem, možemo nju uzeti kao primer. Na njoj možete objavljivati dve vrste sadržaja: Postove (posts) i Stranice (pages). Na blogu se objavljuje blog sadržaj u formi Blog postova, a sadržaj koji se ne menja (ažurira) tako često se objavljuje na Stranicama (Pages), tj. stranice usluga, poizvoda, kontakt stranica…

Ono što je još važno da znaje je da se stranice obično koriste za kreiranje strukture i izgleda veb-sajta.

Zašto ljudi bloguju i koje su prednosti blogova

Svaki bloger ima svoju motivaciju za blogovanje. Blog je njihovo mesto za deljenje kreativnosti i ideja široj publici, ali i mesto gde preko interneta šire priču o sebi o svom biznisu.

Brendovi i firme kreiraju blogove kako bi obrazovali svoje kupce, delili novosti, iskustva korisnika njihovih proizvda i usluga i dosezali do šire publiku. Blogovanje svataju kao važan deo marketing strategije.

Ako bi na jednom mestu sumirali prednosti bloga, evo ih nekoliko:

  • Omogućava vam da pokažete svoje veštine, kreativnost i talente
  • Pomože pojedincima da postanu autoritet u svojoj branši
  • Mnogi blogeri zarađuju na svojim blogovima koristeći različite metode monetizacije i od toga dobro žive
  • Firme koriste blogove kako bi privukli više potencijalnih kupaca
  • Neprofitne organizacije koristite blogove za podizanje svesti i uticaj na javno mnjenje
    itd.

Koji su primeri dobrih blogova

Primera dobrih blogova ima puno, a ovog puta ću izdvojiti ova dva:

Iz oblasti istorije umetnosti, blog Slike i Prilike su vrlo dobar primer kako se na lep i pitak način može široj publici približiti umetnost. Dve istoričarke umetnosti koje vode ovaj blog su želele (i u tome uspele) da iskorače iz strogih akademskih okvira i da svoja znanja, iskustva i poglede na svet umetnosti prenesu široj publici.

Drugi primer je modni i lifestyle blog Tamare Kalinić – Glam and Glitter. Ona je radom na svom blogu, pišući, snimajući, slikajući se i pričajući o modi uspela da za nekoliko godina napravi svoj biznis radeći sa svetski priznatim kompanijama Tiffany and Co, Kenzo, Dior, Fendi…

Kada pogledamo ova dva primera shvatimo da mišljenje da su obično blogeri samo hobisti, nije sasvim tačno. Sećate se kada sam vam pisala na početku ovog blog posta o istoriji bloga. Nekada je bila tako, naravno da su neki blogeri i dan danas samo hobisti, ali veliki broj blogera i firmi koje imaju blog zarađuje od blogova direkno ili indirektno.

Kod pojednih blogera, kada dođe do prvih saradnji, mnogi se više usredsrede na svoj blog, napuste svakodnevni posao i grade svoje poslovanje, svoj biznis preko interneta.

Istoričarke umetnosti Sofija i Jovana dobile su priliku da preko svog bloga otvore sebi nove prilike za školovanjem i rad na raznim projektima, a Tamara je postala ozbljna poslovna žena i svetki poznata blogerka.

A kojom biste vi temom započeli prvi tekst na svom blogu i zašto?

Izvor: Original Magazin

Autor: Marija Trifunović

Kakva je budućnost pisanog teksta

Kakva je budućnost pisanog teksta

od strane | 2020 | PISANJE

Moje druženje sa pisanom reči kroz čitanje i pisanje broji nekoliko decenija, a moje veb druženje sa rečima na netu skoro deceniju. I stvarno, na početku beše reč, jer knjige i pismarice su bile moj svet, a njemu se kasnije priključio Blogspot, moja prva platforma za pisanje kontenta.

Ipak, danas je gotovo nezamislivo da naš dan protekne bez gledanja video klipova, animacija, fenomenalnih fotografija, slušanja podkasta, tumačenja infografika, a sve je to bilo gotovo nezamislivo u vreme dial-up internetske veze, gde je bio podvig učitavanje slike veličine 100x100px.

Tada je pisani sadržaj bio ono što smo svakodnevno, sa mnogo manje sati na netu, ali sa mnogo više pažnje, upijali kao sunđer. Komentari ispod blog postova bili su must-do nakon čitanja, a forumi izvor informacija i mesto za virtuelni dijalog.

Zvučim i sama sebi kao neki dinosaurus, ali tada nismo imali programe za pravljenje video i audio zapisa kakve sada istaliramo kao aplikacije za nekoliko minuta, a čak su i grafički programi tada bili prilično basic.

A kao to sve kod mene izgleda danas

Svaka stranica i blog post na mom veb sajtu ima barem jednu vrlo kvalitetnu fotku. Do sada sam objavila preko 50 audio i video zapisa, i koristim 5 društvenih mreža na kojima sam prilično redovna.

Iako o tome do pre dve godine nisam uopšte razmišljala, moja svakodnevica je zapravo postala kreiranje veb sadržaja opisano u 4 reči:

reč, slika, video i zvuk.

I svi ti elementi sada za mene čine jednu celinu mog izražavanja, jer jedan vizuelno-auditivni tip ličnosti kao ja se u tome oseća 100% u dobro.

Ono što je zapravo zanimljivo je da je danas najjednostavnije stvarati audio i video sadržaj. Mogu da uzmem svoj telefon i da se snimim u dva klika. Mogu da taj zapis obradim sa još 3 klika. I uz još par klikova sve je na netu i „šeta“ se po mrežama.

Takođe, tokom poslednjih godina došla sam do zaključka da ljudi očekuju nešto više od reči. Žele potpuno audio-vizuelno iskustvo ili barem nešto što mogu da vide.

Pa da li se ljudi onda sve manje oslanjaju na pisanu reč?
Hoćemo li doći do tačke u kojoj će pisani sadržaj biti u potpunosti napušten?

reč, slika, video i zvuk

Gde je nestala potreba za rečima

Možda sam se to pitala do prošle godine, ali od ove godine mi je potpuno jasno. NIGDE. Nije nestala nigde, tu je i ne jenjava.

Kupovina knjiga u papiru raste.

Na Kindlu se ne smanjuje broj objavljenih naslova e-knjiga.

Poezija se vratila na velika vrata.

Blog sekcije na sajtovima se pojavljuju i gde nisu bile ranije planirane.

E-magazini pored redovnih članaka uvode Blog odeljke, čak i neke blog postove objavljuju u printu.

Newsletter je jedan od najboljih marketing alata.

E-commerce sajtovi, Amazon i slični vape za dobro napisanim opisima proizvoda.

Instagram, Facebook, Pinterest ili Linkedin post bez dobrog opisa se ne smatra vrednim pažnje.

Svaka marketing kampanja ne može se zamisliti bez dobrog copywrtiter-a.

I da ne nabrajam dalje.

A zašto je to tako

Mislim da je razloga mnogo, ali navešću ih ovde barem desetak.

Što bi rekao Stiven King „Knjiga je jedinstvena, prenosiva magija“. Verujem da već znate ili ste barem čuli da je poezija najuzvišeniji vid umetnosti.

Kada govorimo o vebu, mnogo ljudi preferira pisani sadržaj više nego bilo šta drugo. Mnogo im više prija, jer nije „agresivan“ za konzumiranje.

Za neke je razlog još uvek slaba brzina interneta ili možda ne žele da preuzimaju aplikaciju samo da bi nešto slušali ili gledali.

Neki vole, čak i ako slušaju podkaste, da radije čitaju transkripte epizoda.

Ono što je svakako još jedan razlog zbog kojeg pisani sadržaj neće nestati iz naše svakodnevice jeste njegov uticaj na pretraživače. Iako Google sada u rezultate pretrage uključuje video zapise i druge vizuelne formate, većina indeksiranja je u formi teksta.

Praktično gledano, možete lako potražiti reč ili frazu na stranici teksta, a mnogo je teže pronaći određene informacije u video ili audio snimku (osim ako autor nije dostavio transkript ili indeks sa vremenskim odrednicama).

Kada posmatram nas kreatore sadržaja, audio i video oprema postaje jeftinija za kupovinu i lakša za upotrebu, ali je za njeno korišćenje, a kasnije i editovanje, potrebno više vremena. A kod pisanja, otvori se Word, GoogleDoc ili novi WordPress dokument i reči teku sve dok se ne pritisne „Publish“ i to je to.

Iz ugla urednika portala i magazina, reči je mnogo lakše promeniti u poređenju sa audio i video zapisima. Koliko mi se samo puta desilo da sam slušala neku svoju epizodu podkasta i shvatila da sam grešila, propustila da nešto kažem ili pričala previše. Naravno, editovanje prethodi svakoj objavi, ali ukrajanja i ponovna spajanja zvuka i/ili videa su složenija u poređenju sa uređivanjem teksta.

I za kraj ovog blog posta, moje mišljenje je da je ravnoteža i raznovrsnost sadržaja mera stvari na internetu. Tekstovi definitivno ne bi trebalo da budu jedini mediji, već jedan od alata za komunikaciju (zajedno sa videom, audio zapisima i slikama).

Uz video se sjajno može prikazati tvoja ličnosti i ko si u stvari, a to ti pomaže da izgradiš poverenje i kredibilitet.

Audio sadržaj je jedan od najintimnijih i uz njega slušalac zbog nedostatka vizuelnog sadržaja koristi veći stepen pažnju pri konzumaciji.

Ali neki autori su zaista fenomenalni pisci i to je ono po čemu su prepoznatljivii zato njihove reči ostavljaju odjek i bez slike i bez zvuka.

Šta ti misliš? Hoće li pisani sadržaj nestati sa neta ili će uvek biti njegov deo?

Autor: Marija Trifunović

Izvor: Original Magazin

Slike: Iz lične arhive

Akcioni plan čitanja knjiga bez saplitanja

Akcioni plan čitanja knjiga bez saplitanja

od strane | 2018 | PISANJE

Do nas svakodnevno dolazi veliki broj informacija sa kojima vrlo često nemamo pojma šta bi, ali složićete se da je ipak neophodno „da smo u toku“. Da pratimo šta se zbiva ili tek sprema da nastane u oblastima kojima se bavimo. Ume to da bude zamorno, da nam bude previše, zar ne?

Ono što sam zapravo uvidela prateći sebe i ljude sa kojima sarađujem i komuniciram jeste da nije isto na koji način „primamo“ informacije. Niti u koje vreme.

Ponekad sa lakoćom čitamo blog postove i e-bookove, a ponekad nam je za konzumaciju sadržaja mnogo korisnije da odgledamo video. Kada nam malo ili malo više dosade ekrani, ništa lakše nego kliknuti na Play nekog podkasta i odmoriti oči, angažujući uši.

Ono što je najčešći komentar koji čujem proteklih godina jeste da se nema dovoljno vremena za čitanje knjiga. Ni u papiru, niti elektronski. Tu ni ja nisam izuzetak.

Osećaj da mi knjige nekako „izmiču“ i da prođe cela godina, a da mi neke knjige i dalje stoje na stočiću i da su još jedan predmet preko koga nedeljno pređe moj šareni praško, potakli su me da pred kraj svake godine napravim spisak. Ono što taj spisak čini su:

  • knjige koje nisam pročitala u toku godine, a želim i imam ih,
  • knjige koje planiram da kupim
  • i ostavim „lufta“ za još neku knjigu koja će „uleteti“ na spisak u toku godine.

Insta radoznalost u akciji

Spisak knjiga koji napišam na prvim stranicama svog rokovnika za narednu godinu, tokom cele te godine je tu i podseća me da budem što je moguće disciplinovanija u čitanju planirane literature. Tu praksu sam uvela pre nekoliko godina, kada sam u jednom intervjuu sa književnicom Sanjom Domazet čula njenu rečenicu, da treba da damo sve od sebe da u toku godine pročitamo barem 10 knjiga. Tu sam se ozbiljno zamislila…i prionula na posao.

A ovih dana, ponesena pisanjem svog spiska knjiga za narednu godinu, postavila sam na svom Insta storiju (nedelju dana pred nastupajuću godinu) upitnik sa pitanjem „Da li ste napisali spisak knjiga koje planirate da pročitate u narednoj godini?“ Rezultati su pokazali da 40% anketiranih jeste napravilo spisak, a 60% još nije.

Anketa

U želji da ljude ohrabrim da više čitaju knjige i da to rade na neki način opušteno, ali planski, predlažem da ukoliko imate isti izazov kao i ja da ne čitate onoliko koliko bi želeli, jednostavno primenite pomenuti metod. Ovaj najjednostavniji spisak imate vremena da 100% ispunite u narednih 12 meseci na kome je barem 10 knjiga, od toga ostavite barem 2 mesta prazno da dodate nova izdanja.

Bilo da čitate jednu knjigu mesečno, nekoliko paralelno, ili 3 knjige za tri nedelje, pa onda 2 meseca ni reč, to je na vama. Kao što sam pomenula na početku, ne prija nam uvek isti način, a ni vreme za konzumaciju sadržaj.

Predlozi u akciji

A kakav bi ovo čitalačko-akcioni blog post bio da vam i sama ne predložim neke knjige koje su bile na mom spisku i koje su na mene ostavile odličan utisak i „pomerile“ me i lično i profesionalno. Izdvojiću dve, a to su:

1.Kako promeniti odnos prema životu – Andrej V. Kurpatov

Ova knjiga je apsolutni rekorder u broju obrisane prašine sa nje bez da je služila nameni, tj. da je bila pročitana. U moj posed stigla je pre oko 10 godina, a imala sam odbojnost prema njoj pre svega zbog naslova. Ali kao što su neki pametniji od mene rekli „ne sudite o knjizi na osnovu korica“. Ma avaj, osudila sam je na 10 godina zatvora bez „otvora“. Pročitala sam je konačno ove godine i apsolutno se zaljubila u nju i u način na koji se autor pozabavio temom naših iluzija. Dalje vam ništa više neću reći, ali verujem da sam vam zagolicala maštu. 😉

2.Veliki iskorak – Tara Mor

Ovo je jedna od mojih knjiga „uletačica“ na spisak, jer je izdata u toku godine. Kada je objavljena na našem tržištu, bila sam verovatno jedna od prvih koja je kliknula na dugme „kupi“ online shopa Finese. Taru Mor pratim već izvesno vreme, jer sam potpuno opčinjena načinom na koji pristupu nama ženama i našoj nesigurnosti u vlastite kvalitete i to da li ćemo uspeti da uskladimo svoj poslovni i prvatni život. Da li ćemo biti dovoljno dobre? Da li ćemo uspeti u svojim željama i ciljevima? U originalu se zove „Playing Big“, pa vi sami prosudite da li smo spremne za Velike igre.

Javite mi kako napredujete sa pravljenjem spiska i čitanjem tokom godine, jer priznaćete, knjige su nezamenljive. Ja ih zovem „tihi mediji“ i mesta gde smo okrenuti stranicama koje nam otrkivaju čuda oko nas i u nama.

Landing stranica: Web stranica koja uvećava vaš biznis u kratkom roku

Landing stranica: Web stranica koja uvećava vaš biznis u kratkom roku

od strane | 2018 | PISANJE

Verovatno vam je već dosta prodajnih poruka gde imate osećaj da vam samo govore KUPI, KUPI, KUPI, a da niste sigurni ni zašto bi to uopšte kupili, niti da li je to vredno vašeg novca. Na isti ili sličan način razmišljaju i vaši potencijalni klijenti/kupci. Odluku o kupovini treba da donese sam kupac, a ne da im bilo ko nameće svoje mišljenje i govori šta je dobro za njih. Kako bi na pravi način predstavili svoj proizvod/uslugu vašoj ciljnoj grupi, važne je da je informišete i edukujete.

(више…)

Kako da u 7 koraka efikasno optimizujete svoj blog post

Kako da u 7 koraka efikasno optimizujete svoj blog post

od strane | 2018 | PISANJE

Ako već pišete blog za sebe ili klijente, onda sigurno znate koliko je on važan za svaki biznis. Ne moram posebno da vam naglašavam da se njime informiše i edukuje zaiteresovna publika, kao i da se osvežava sadržaj na sajtu. Ali, koliko znate o važnosti optimizacije svakog blog posta i to kako da ga učinite vidljivijim u pretraživaču? Kako da vas publika brže pronađe uz pomoć otkucanih ključnih reči na Googleu? (више…)

error: Content is protected !!