Kada sam 2013/14. godine počinjala da radim od kuće, da gradim svoju preduzetničku priču i uređivala po prvi put svoju kućnu kancelariju, to je bila vrlo retka pojava u Srbiji, a mi čudaci koji smo svoj posao radili iz kuće ili stana nismo baš bili shvaćeni “za ozbiljno”.
Ipak, 2020-a je donela velike promene, pa je ono što je nekada bilo čudno, nemoguće i nejasno, munjevitom brzinom postalo sasvim normalno, prihvatljivo, poželjno, pa čak i neophodno.
Inače, rad od kuće je u naše zakonodavstvo unet još 2014, kada je usvojen Zakon o radu, a odnosio se na mogućnost da mladi bračni parovi koji stvaraju porodicu budu više vremena sa decom i da se tako utiče na natalitet. Ovu stavku u zakonu svakako sada treba proširiti i regulisati, a zanimljivo je da je pre nastanka Skype i Zoom poziva, NASA-in inženjer po imenu Jack Nilles postavio temelje modernog rada na daljinu (remote work) kada je 1973. godine osmislio termin telecommuting.
Mnogo pre nego što je moderni rad na daljinu postajao sve prisutniji kao što je to slučaj na početku novog milenijuma, određeni broj radnika u IBM-u radio je od kuće kako bi testirao efikasnost takvog rada. Ono što je započeto kao tim od pet radnika stiglo je na 2.000 do 1983. godine, a zaposleni call centra – koje su ionako sav posao obavljali putem telefona – imalo je mogućnost da to radi od kuće.
Prema nekim istraživanjima, 74% firmi planira premeštanje svojih zaposlenih na rad od kuće kao deo svojih planova nakon COVID-a. Inače, rad od kuće je u svetu zabeležio procvat od 115% u poslednjoj deceniji i nastaviće da raste u vremenu pandemije i postpandemije.
Od revolucije do revolucije
Industrijska revolucija karakteristična je po tome što su radnici po smenama naporno radili u fabrikama i takav rad je prisutan uglavnom tokom celog 20-og veka. Za razliku od toga, tehnološka revolucija sa pojavom prvih veb-sajtova devedesetih, imejlovima, Wi-Fi-jem, Zoom pozivima, smart telefonima, cloud tehnologija pružili su nam mnogo više mogućnosti u pogledu nezavisnosti u radu kao i vetar u leđa svima koji u sebi imaju preduzetnički duh.
Alati za timski rad poput Slack-a, MS Teams-a i sličnih, zajedno sa alatima za upravljanje projektima poput Asana-e, pružili su menadžerima i direktorima preduzeća jednostavne sisteme koji im omogućavaju efikasno vođenje timova bez obzira gde se nalaze.
Virtuelni zaposleni su sada sposobni da rade bilo koje radno vreme, gde god da se nalaze, a fleksibilnost u radu sve više postaje prihvatljiva, tačnije biva prednost pri zapošljavanju talenata i kvalitetnih kadrova.
Iako će manje-više sve kompanije morati da se prilagode radu na daljinu prateći pandemiju, a i period posle nje, postojaće razlika između:
- kompanija koje posluju samo “na daljinu” (remote-first company) i
- kompanija koje su prilagođene radu i upravljanju na daljinu (remote-friendly).
Ove prve nemaju određenu lokaciju i mesto za office već svi zaposleni rade na daljinu. S druge strane, remote-friendly kompanije prilagođene su radu na daljinu, ali su i tradicionalno organizovane sa kancelarijama na fiksnim lokacijama i timovima koji dolaze na posao, mada su prilagođene tako da zaposleni mogu raditi od kuće sa punim ili nepunim radnim vremenom.
Istraživanje iz 2014-e koje je objavio Harvard Business Review, a koje je sproveo Nicholas Bloom, profesor na Stanford University-ju i ko-osnivač programa “Productivity, Innovation and Entrepreneurship” na Nacionalnom birou za ekonomska istraživanja, sa svojim studentom James Liang-om došao je do rezultata da:
Zadržavanje kvalitetnih radnika sve više zavisi od omogućavanja fleksibilnog radnog vremena i mogućnosti rada na daljinu, kada je to moguće sprovesti u delo. Takođe, “radnici na daljinu” su mnogo angažovaniji od onih koji “zaglave” u kancelariji pet dana u nedelji radeći, često i prekovremeno. U stvari, oni koji provode 60-80% svojih radnih sati radeći od kuće tokom tri ili četiri dana u nedelji, mnogo više urade od onih koji sve vreme provode na radnom mestu u firmi.
Statistike pokazuju da se većina ljudi koji pređu da rade na daljinu nikada više ne požele da rade drugačije. Čak 90% “radnika na daljinu” namerava da nastavi da radi tako do kraja svoje karijere, a njih 94% podstiče druge da rade isto tako.
Kada sve navedeno uzmemo u obzir biće neophono da sebi napravimo radni prostor kakav nam odgovara, ne bi li se dobro osećali u svojoj kućnoj kancelariji.
Autor: Marija Trifunović
Izvor: ORIGINAL MAGAZIN
Naslovna slika: iz lične arhive
