Ta reč “distanca” sa kojom sam završila prvi deo ovog teksta, postala je neizostavni deo našeg svakodnevnog govora. Termin “socijalna distanca” se uvukla u naše rečenice kao gusenica u svoju čauru i uklopila u našu svakodnevicu kao da je tu oduvek bila. A zapravo, ona je u toj čauri odavno, a “fizička distanca” je ono što se pojavilo naglo, bez da nas na to pripremi, upozori, obavesti.

A kakve to veze ima sa biznisom?

Gledajući unazad ovu godinu koja još uvek traje, ali i ne samo nju, primetila sam da se biznisi ponašaju na različite načine.

Prvi tip biznisa je osluškivao tržišne promene tokom poslednjih godina. Nije se distancirao već pravio sebi offline i online poligon na koji će moći da “uskoči” zavisno od situacije ili kako bi se to stručno reklo “zavisno od potreba tražišta”. Ta “uskakanja” uglavnom nisu jednostavna, razlikuju se od biznisa do biznisa, ali su mnogo lakša kada je teren na poligonu zaravnjen, pripremljen i spreman za korišćenje.

Drugi tip biznisa je nespreman, zatečen, zanemeo, ili u kuknjavi, i na sve oko sebe “gleda” sa nevericom. Sigurno je da su potresi veliki, da nisu ni malo prijatni, da umeju da nas parališu.

Ali hajde da pogledamo stvari iz drugog ugla. I da postavimo sebi pitanje koje ja sebi volim da postavim kada se osećam kao hrčak u točku koji besomučno okreće, a nigne neće stići čak i ako se zaustavi, jer opet ostaje u njemu.

Ok, i šta sada sa tim?

Bilo da ste shvatili da morate da krenete svoju igru od početka ili ste uspeli da „uskočite“ i nastavite, ono što vaše pijune pomera na tabli sa poljima jeste sposobnost za „prebacivanjem” i prilagođavanjem. Nisam vam rekla ništa novo, znam, ali to je tako. Promena načina i mesta odakle se radi posao, smanjenje broja zaposlenih, novi protokoli i pravilnici, promene u ponudi proizvoda i usluga i sve to za vrlo kratak rok.

Još jedna važna stvar, po mom mišljenju je sposobnost za otvorenu komunikaciju. Ono što je ovih proteklih meseci isplivalo na površinu jeste ko su stvarno dobri lideri, a ko ne. Ko je sa svojim timom imao dobru komuniciraju u doba krize, a ko ne. U trenucima povišenog stresa, neizvesnosti i naglih promena na testu su i lideri i njihovi tomovi.

Zato uvek treba da smo svesni toga da ljudi rade i ulažu u ljude u koje veruju.

I za kraj i neki novi početak, sačuvajte svoje dugoročne planove za budućnost. Nemojte od njih odustati, negujte ih i pazite da se ne rasprše kao maslačak. A ovde, sada, danas, planirajte dan po dan. Bacite kockicu i hrabro napred. Ta polja ispred vašeg pijuna jesu krivudava, ali vas nekuda vode, u nešto novo, jer da je sve staro, poznato i predvidivo, pa da li biste se igrali.

Naslovna slika: Sophie Elvis sa sajta Unsplash
Izvor: Original Magazin
Autor: Marija Trifunović