Možda vam ovaj naslov blog posta zvuči malo čudno, ali ja sam ga dobila u formi pitanja nakon jednog sastanka sa klijentom. Razgovor je trajao više od uobičajenog, jer smo se poznavali iz prethodnog perioda, pa je to bila prilika da se ispričamo i na neke druge teme osim one vezane za međusobnu saradnju.

Kada je došlo vreme da se naš razgovor završi, klijent mi je postavio upravo ovo pomenuto pitanje:

“Kao što je bilo reči, planiram da mnoge stvari izmenim u vezi svog pola, a između ostalog da preuredim i kancelariju, pa me zanima, može li ti da radiš iz moje kancelarije? Mislim…da li je to uobičajeno?”

Dala sam svoj odgovor i objasnila način na koji poslujem, ali sam i posle sastanka ostala zapitana nad ovim pitanje. ZAPITANOST – PITANJE – ODGOVOR. Pa, hajde da “razmrsimo konce”.

Verujem da postoje najmanje tri razloga zašto mi je postavljeno ovo pitanje. Ne mora se sve nužno odnositi na konkretnog klijenta, ali razmišljajući i o pitanjima nekih drugih na sličnu temu, došla sam do ova tri zaključka:

1.Neupućenost u način rada virtuelnih asistenata

Pre svega to je isključivo online način poslovanja, a sam virtuelni asistent može svoj posao raditi od kuće, iznajmljene kancelarije, iz nekog haba ili iz neke bašte kafića. On sam nije klijentov zaposleni već poslovni saradnik od koga klijent uzima usluge i vrlo često radi za više klijenata.

Ovo što smatram da je važno jeste da moje kolege i ja treba na pravi način da informišemo svoje klijente i potencijalne klijente kako bi lakše prešli na sledeću lestvicu, a to je:

2.Nepoznavanje online procesa rada i mogućnosti

Šta zapravo mislim kad ovo kažem?

Kada nemate fizički pored sebe kolegu koga možete da pitate nešto šta vas zanima dok radite, da mu date ili zatražite neke smernice gledajući ga tu pored sebe, onda je potrebno da posegnete za drugim načinima komunikacije.

Znam, znam, pomislićete na mobilni telefon, ali nije to jedini način i ne značli da vam se u svakom trenutku vaš saradnik, tj. virtuelni asistent može javiti.

Ono što želim da naglasim jeste da kada poslujete sa virtuelnim asistentima svoje poruke i kraće i duže sastanke možete obavljati putem programa: Skype, Zoom, Viber poziva i sličnih koji mogu biti instalirani i na vaš telefonu i kompjuter. Kao što sam već spomenula, vaš virtuelni asistent najčešće ne radi samo za vas, tako da pripremite svoja pitanja, a njega pitajte kada je slobodan za sastanak sa vama.

Takođe, proces rada i zajedničke zadatke možete postaviti i zajedno pratiti u Task Management sistemina ili Project Management sistemima kao što su Asane, Trello i sl. Nemojte se odmah prepasti, jer su to samo obični programi koji nas svima pomažu da bolje organizujemo posao i što je najvažnije da pratimo njegov tok.

Verujem da već znate da je vrlo važno da jasno definišete proces rada, cilj i vreme za koje se zadaci trebaju uraditi. Bez ova tri elementa kao i bez međusobne saradnje sa virtuelnim asistentom po pitanju davanja smernica, informacija, podataka, sadržaja i svega što je bitno da se posao završi, nema ni dobre saradnje.

Kao što sam u prvom zaključku pozvala svoje kolege da budu tu za svoje klijente, tako sada pozivam klijente da budu tu za svoje virtuelne asistente. Ne plašite se da prihvatite programe koji su vam možda do sada bili nepozanti i što je najvažnije, budite jasni šta i kako želite, jer ako vi ne poznajete svoj biznis i ono što želite njime da postignete, niko vam ne može pomoći.

3.Nepoverenje

Ovaj moj treći zaključak je nepoverenje. Ovo je vrrrrrrlo široka tema, zasnovana na predrasudama da:

• Da ako nekoga možda nikada neću uživo videti, ne mogu biti ni sarađivati sa njim,
• Da je poslovanje preko Interneta 100% prevara
• Da je virtuelni asistent neki čudan naziv za one koji tamo-nešto rade, a ne znam ni šta

I da ne nabrajam dalje.

Na temi poverenja verujem da treba svi da radimo, počev od toga da predrasude maknemo u stranu, a otovrimo oči i uši kada slobodno postavljamo pitanja koja nas zanimaju, jer ne zaboravite NEMA GLUPIH I ČIDNIH PITANJA. Da svaki dan učimo nešto novo i da se ne plašimo nepoznatog.